Sunday, January 31, 2016

Januar.....

Januar. Svečan. Oduvek volim januar. Nova godina, Božić, slava....Vraćaju se sećanja iz detinjstva. Kićenje prirodne jelke koju je naš otac kasnije sadio u dvorištu. Paketići i radost koju su nam oni pričinjavali. Nekada su bili baš bogati slatkišima, nekada  i ne baš  tako bogati ( proklete devedesete)
ali uvek smo im se beskrajno radovali. Pisanje čestitki. Majka koja  piše čestitke i brat i ja koji joj asistiramo tako što biramo koji motiv odgovara kojoj babi, tetki.... :-) Radost kada dobijemo novogodišnju čestitku. Sneg. Onaj pravi. Beli. Svetlucavi. Škripucavi. Kad hodas, a ono sve pucka i šušketa pod tvojim nogama. I praviš Sneška Belića. Pravog Sneška. Kamenčići su oči, usta i dugmići. Šargarepica je nos. Uzmeš neki stari lonac i staviš mu na glavu da glumi kapu. Staviš mu pravi šal. I zabodeš mu metlu. Oduvek sam se pitala zašto metlu? Koja je njena uloga? :-) Sankanje. Ja sam odrastala u doba kada je januar bio januar , zima, sneg, hladnoća...... 
Odavno januari nisu ono što su nekada bili. Nema snega, nema sankanja, Nova godina, a temperatura u plusu. Par dana pre Nove godine sam bila sa ćerkicom i bebom u parku, ćerkica se ljuljala tog sunčanog  zimskog dana i pored parka je prošao automobil koji je vozio čovek obučen u Deda Mraza, mahnuo joj je. Odmahnula mu je, a zatim me onako radoznalim pogledom upitala: ‚‚ Mama, a gde su mu sanke?‚‚
Sve se promenilo. Pa i januar. Nema više čestitki tu je sada sms, mejl, viber...Prirodne jelke su odavno zamenjene veštačkim.  I Deda Mraz se više ne vozi sankama. Ostala su samo sećanja. 

No comments:

Post a Comment