Sunday, June 4, 2017

April & May wrap up

 Konačno lepo vreme, konačno sunce. Iako nisam neki preterani ljubitelj leta i sunca radujem se lepom vremenu. Radujem se odmoru, moru i svemu što uz to ide. Iako to znači manje vremena za čitanje. Prošlog meseca sam preskočila ovaj post tako da sada ide lista pročitanog za dva meseca. Nije bilo mnogo knjiga tokom ova dva meseca. Ne znam čime bih to mogla da opravdam, nedostatak vremena, lenjost, neorganizovanost i  neka malodušnost i apatija koja me uhvatila i drzi me još uvek, ali spremna sam da se borim protiv svega toga i nadam se da ću uspeti što pre da se vratim na staru sebe 😃


 Poslednji voz za Istanbul - Ajše Kulin 


Mlada Turkinja Selva se zaljubljuje u Jevrejina Rafaela, njihove porodice se protive tom braku i odbacuju ih. Rešeni da započnu nov život njih dvoje odlaze u Francusku. Počinje Drugi svetski rat i dok se nacistička mreža steže oko njih oni žive u stalnom strahu da će biti poslati u logor. Oni moraju da se snalaze na raznorazne načine kao i da pomažu drugima koji dele istu sudbinu. U isto vreme pratimo  i situaciju u Turskoj koja ne želi da bude uvučena u rat i koja mora da balansira između sila Osovine i Saveznika kao i život Selijine sestre Sabihe. 
Jako lepo ispričana priča o životima ljudi koji dele istu sudbinu i  sa mnoštvom istorijskih činjenica.



Jedan dan - Dejvid Nikols 


U ovoj knjizi pratimo prijateljstvo dvoje ljudi tokom dvadeset godina. Još od studentskih dana Ema i Dekster imaju posebnu vezu. Bilo je raznih trenutaka tokom tih dvadeset godina, mnogo upseha i padova. Dekster se prepustio da ga život nosi, karijera, žene, droga, alkohol, a Ema je nekako sve vreme pokušavala da pronađe sebe. Radnja knjige je prikazana istog dana tokom dvadeset godina, pratimo život junaka istog datuma tokom dvadeset godina.Knjiga koja je u isto vreme i komična i tragična, odlično napisana, sa potpuno neočekivanim krajem.
Skoro sam saznala da je i ekranizovana ali film nisam još uvek pogledala i ne znam ni da li ću. 



Gordana među vrbama - Ana Đokić 


Gordana je dete iz mešovitog braka, odrasta u porodici u kojoj se oseća nepoželjno i ceo svoj život se plaši da glasno diše, da kaže šta misli, da se pobuni. Sve što je želela bilo je da se dopadne drugima i da druge učini srećnim, a kako je njoj i kako se ona zaista oseća nije bilo bitno. Odrasla je uz oca,  koji je u vojsci bio zadnja rupa na svirali ali je zato kod kuće bio strah i trepet i porodica mu je bilo nešto što ‚‚ mora da ima‚‚ iako realno i ne zeli da je ima, i majku koja je bila pomirljiva, neko kome su bitna isključivo osećanja i mišljenje drugih ljudi. Priča o raspadu SFRJ, raspadu JNA, raspadu porodice posebno kada se radi o mešovitim brakovima. Sve preporuke za ovaj roman. 


Najnormalniji čovek na svetu - Ivan Tokin 


Sa Tokinom sam se upoznala preko njenovih novinskih kolumni i odmah se oduševila tako da sam i pvu knjigu kupila čim se pojavila u knjižarama. Dugo je stajala nepročitana na mojoj polici. 😃

"Negde tačno u Beogradu, i nekako otprilike sada, živi čovek, ne više mlad, a ne baš ni zreo, u gluvom i pustom porodičnom stanu koji deli još samo s psom, za razliku od života, koji ne deli ni sa kim, mada mu je prevelik tako samom. Osim starih fotografija jednog iščezlog detinjstva i porodice kakve je jednom bilo ili moglo biti, ima još samo bagaž starih grehova i sporednih ogrešenja o zakon, koja će ga dovesti do Pravnice, žene njegovih snova i možda, samo možda, njegovog života. Ako se život ne pokaže pretesnim za oboje. 

A tu su negde, u fokusu junakovog pogleda, jedan grad i dve reke, jedna kafana na vodi gde se dobro jede i još bolje troše ljubavne iluzije, jedan taksista i jedna devojčica, jedna policijska plavuša koja liči na Kim Gordon, i šta biste još hteli? ‚‚ 

Odlično opisan svakodnevni život jednog čoveka, čoveka bez cilj u životu.  Iako sama priča nije najspektakularnija ona nosi emociju koja ispunjava misli i dušu. Tokin piše jako lepo i pitko, svaka reč i svako opisano stanje i osećanje vas navodi da možete da zamislite da se to vama dešava, da ste baš vi taj najnormalniji čovek na svetu. Knjiga koja se čita za jedno popodne ali knjiga kojoj se treba vratiti s vremena na vreme. 



5 comments:

  1. Odličan post ovekve najviše volim da čitam :)
    Nisam čitala ni jednu, ali mi je najprivlačnija "Jedan dan" dleuje interesantno :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala! ``Jedan dan `` je odlicna knjiga, procitaj je ako budes u prilici.

      Delete
  2. Super knjige si čitala, "Poslednji voz" i "Jedan dan" su mi odavno na spisku, za Tokina sam takođe čula pohvale, a "Gordana među vrbama" mi je nepoznat naslov, tematika mi je baš interesantna i potražiću ga obavezno.
    Držim fige da pobediš malodušnost, sa kojom se i sama borim već dugo i obeležila mi je čitavu prvu polovinu godine, ali sam se trgla i naterala sebe da ne klonim, pa se nadam da će mi uz ovo toplo vreme i probuđeni radni elan, borba sa onespokojavajućim stvarima konačno dati rezultate. Svima nama!:)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala!! Tokin mi je bas onako favorit medju ovim knjigama iako su sve dobre, internetom kruze komentari da mu bolje lezi kratka forma, da mu je stil sirov i slicno ali meni se bas dopala ova knjiga. Objavio je jos jedan roman, cini mi se, posle ovog. Sto se tice ``Gordane`` tu knjigu sam uzela u Laguni na akciji ono 3 za 999, falila mi je jedna knjiga i izbor je pao na nju, volim inace da citam nase pisce, volim sve sto je vezano za nasu istoriju, i uopste volim da citam o tom Titovom dobu. Knjiga mi se dopala, nije sad neka vrhunska literatura ali sam se dobro zamislila o nekim stvarima nakon citanja.

      Delete
    2. Čitala sam Tokinove kolumne u "City magazin"-u, volim ih zbog jednostavnosti, a nekako mudrih zapažanja i zaljučaka.:) Vidiš, nisam primetila "Gordanu" na Laguninoj akciji, sad mi je žao, isto me mnogo zanima ova problematika i generalno sve u vezi sa SFRJ, uključujući i njen raspad. Hvala na preporuci.:)

      Delete